Danas nećemo o praznim pričama, pogledajmo malo dalje i popričajmo o pravom "srcu" koje će odlučiti ko će vladati scenom u narednih 10 godina — pogonskim baterijama. Mnogi proizvođači sada reklamiraju "serijsku proizvodnju polučvrstih baterija" i "prvu godinu ugradnje", kao da je tehnologija "čvrstih baterija" već zrela i samo što nije postala opšteprihvaćena! Ali da li je to zaista tako? Istina je da su nas svi "prodali" marketingom o "polučvrstim baterijama"!
Prvo malo hladnog tuša: ovo "polučvrsto" što sada vidite možda je samo "poboljšana" verzija tečne baterije? Te polučvrste baterije koje se sada u žurbi izbacuju na tržište, najblaže rečeno, lepe prah čvrstog elektrolita na separator kao "flaster", ili prave elektrolit u obliku "želea". Zar se to zove čvrsto? U principu, litijumovi joni i dalje "plivaju", samo što je u bazenu sada nekoliko kamenova više.
Rezultat? Baterija je teža, troškovi su veći, a da li je bezbednost napredovala? Malo jeste, ali energetska gustina se gotovo nije pomerila. Zar to nije "čvrsto zarad čvrstog"? Ovakav pristup "tupim nožem sečenja mesa" je miljama daleko od "revolucije" koju zamišljamo. A šta je pravi "adut"? Moj odgovor je: potpuno čvrsta, i to "interno serijski povezana" potpuno čvrsta baterija.
Koliko je to moćno? Pogledajmo podatke: visokoniklova ternarna katoda sa litijumskim metalom, teorijski plafon može da dosegne 770wh/kg. Koliko sada imaju tečne baterije? Dvesta-tri stotine. Ta razlika je kao između putničkog voza i brzog voza.
Još neverovatnija je tehnologija "internog serijskog povezivanja". Zašto je naš sadašnji baterijski paket težak? Zato što svaka mala ćelija mora biti obavijena kućištem, povezana kablovima, i samo te "pomoćne" stvari koje ne rade pravi posao zauzimaju 20% težine. Potpuno čvrsta baterija, jer je elektrolit čvrst, može direktno da se serijski povezuje unutar same ćelije, a i napon podnosi bolje. To je kao da ste umesto razbacanih "malih kućica" direktno sagradili "neboder" — štedi prostor i smanjuje težinu.
Ono što mi je najviše promenilo shvatanje je cena! Svi mislimo da nova tehnologija mora biti preterano skupa, ali kada se dobro proračuna: proizvodna linija za tečne baterije ima desetak koraka, proizvodni ciklus 15-20 dana, za GWh kapaciteta treba preko stotinu ljudi; a potpuno čvrsta baterija ima samo jedan korak, 2-3 dana i gotovo, i potrebno je manje od deset ljudi! Dugoročno gledano, proizvodni troškovi potpuno čvrstih baterija mogli bi biti niži od 50% u poređenju sa tečnim, što je pravi "udar sa više dimenzije".
Zamislite scenu: vozite auto sa potpuno čvrstom baterijom, zimi idete na severoistok, domet se više ne prepolovljuje; na autoputu, punjenje je brzo kao točenje goriva; a najvažnije, posle sudara ne morate da brinete da će "iskra zapaliti ceo plamen".
Naravno, vreme je za hladan tuš. Najveći kamen spoticanja potpuno čvrstih baterija sada je "problem interfejsa". Kontakt čvrste sa čvrstom fazom je kao da spojite dva stakla — kontaktni otpor je ogroman, litijumovi joni "hiljade konja na uskom mostu", unutrašnji otpor je zastrašujuće veliki. Kako to rešiti? Napraviti katodu, anodu i elektrolit na nanometarskoj debljini, pretvoriti "tačkasti kontakt" u "površinski kontakt". To je "skuplji" i "mozgolomniji" precizan posao.
Na kraju
Ovim putem, poruka za sve šefove auto-kompanija: ne trošite se na "polučvrsto". Pravi finale je potpuno čvrsto u periodu 2027-2030. Ko prvi reši taj fizički problem "interfejsa", taj će zaista definisati energetsku scenu sledeće decenije. A šta je sa nama običnim vozačima? Sačekajmo još malo, dobra hrana ne kasni, pravi "adut" je tek pred nama!
