Iskreno, svaki put kad vidim da proizvođači automobila prave „regionalne specijalitete“, i naljutim se i nasmejem.

Pogotovo mi potrošači ovde, kao da uvek rešavamo testove koje su drugi smislili, kako to da izdržite?

Nedavno mi Honda pravi problem, ne znam šta da kažem.

Braća u Kini možda ne znaju, CR-V koji se kupuje u Americi kao da nije ista stvar kao kod nas.

Ne govorim o spoljašnjosti, enterijeru i tim vidljivim stvarima, govorim o srcu, odnosno pogonskom sklopu.

U Americi se CR-V hibrid prilično dobro prodaje, 204 konjske snage, zvanično kažu da kombinovana potrošnja može doći do 40 MPG, preračunato to je oko 5,8 litara na 100 kilometara.

U stvarnoj vožnji, svi znamo, pogotovo ako ima više autoputa, potrošnja je otprilike takva.

Što se cene tiče, hibridni ulazni Sport Hybrid košta oko 35.000 dolara.

Nije loše, zar ne? Ali problem je što sam video „tuđe dete“, kineski CR-V e:PHEV, plug-in hibridnu verziju.

To je već zanimljivo.

Koristi kombinaciju 2.0L motora i elektromotora, ukupno 181 konjska snaga, deluje malo manje od američkog hibrida.

Ali, evo poente, ima prilično veliku bateriju, može čisto električno da pređe više od 70 kilometara.

Šta znači više od 70 kilometara čisto električnog dometa?

Znači, ako kod kuće možete da punite, i dnevna relacija do posla i nazad je u tom rasponu, možete ga potpuno voziti kao električni automobil, na pumpu možda nećete otići ni jednom mesečno.

To je mnogo bolje od našeg hibrida koji struju koristi samo pri polasku i na malim brzinama.

A čak i kad se baterija isprazni, postaje običan benzinsko-električni hibrid, zvanični podatak o potrošnji je zastrašujuće nizak, naravno to samo treba pogledati, u praksi je sigurno malo više, ali osnova je tu, sigurno neće biti loše.

Još više nervira cena. Pogledao sam neke kineske sajtove za prodaju, cena e:PHEV preračunato počinje od oko 20.000 dolara.

Naravno, ta cena možda nije tačna, ali čak i ako je zvanična preporučena cena malo viša, u poređenju sa našim običnim hibridom koji počinje od preko 30.000 dolara, taj odnos cene i kvaliteta...

Ni oprema izgleda nije loša, kamera od 360 stepeni, aktivni bezbednosni sistemi, sve je ugrađeno.

Pogledao sam i recenzije stranih medija, svi kažu da se auto vozi udobno, tiho, prostran, ima sve prednosti koje porodični SUV treba da ima.

A onda se postavlja pitanje, zašto se tako dobar auto ne prodaje u Americi?

Lično pretpostavljam, s jedne strane je tržišna strategija. Honda možda smatra da punjači u Americi još nisu dovoljno rasprostranjeni, ili da potrošači još nisu potpuno prihvatili plug-in hibride.

Vidite, CR-V se u Americi prodaje sasvim dobro, iako ga Toyota RAV4 uvek malo potiskuje, ali godišnje se proda nekoliko stotina hiljada primeraka, stabilno.

Kad već možeš da zaradiš bez napora, zašto bi se mučio da uvodiš novu proizvodnu liniju i praviš plug-in hibrid?

S druge strane, možda je i pitanje troškova i profita. Dodatna velika baterija sigurno povećava troškove, a da bi se na američkom tržištu zadržala konkurentna cena, profit verovatno ne bi izgledao lepo.

Iskreno, opet mi potrošači nemamo izbora.

Daju ti benzinsku verziju, daju ti benzinsko-električni hibrid, i možeš da birаš samo između ta dva. Ono optimalno rešenje koje može da se sipa gorivo, može da se puni, na kratkim relacijama struja, na dugim benzin — izvini, mi to ne zaslužujemo.

Što više o tome razmišljam, sve mi je teže. Mi ovde pola sata pregovaramo sa prodavcem zbog malo potrošnje, a oni na drugom tržištu direktno dobijaju opciju „hoću sve“.

Braćo, šta vi mislite o ovome? Ako kupujete CR-V, da li biste izabrali naš obični hibrid ili biste više želeli tu plug-in verziju koja može da se puni?