Ako se gleda samo pozicioniranje, Lotus For Me je „superautomobilski SUV"; ali ako se posmatra iz inženjerskog ugla, pravi problem koji ovaj automobil želi da reši zapravo nije „kako napraviti SUV brzim", već „kako naterati jedan visokoperformansni hibrid da zadrži upotrebljiv izlaz performansi u različitim režimima rada". Prema trenutno dostupnim informacijama, ključna osnova novog vozila je X-Hybrid Luyao superhibridna arhitektura, koja koristi 900V visokonaponsku platformu, dva permanentno magnetna sinhrona motora, kao i sistem baterije i proizvodnje energije orijentisan na kontinuiranu izlaznu snagu.
Prvo pogledajmo sam pogonski sistem. Dostupni podaci pokazuju da Lotus For Me ima vršnu snagu sistema od 952Ks, ubrzanje od 0 do 100 km/h za 3,3 sekunde, ubrzanje od 0 do 200 km/h za 10,5 sekundi, a rezultat ubrzanja na 0-400 metara iznosi 11,16 sekundi. Ovakvi podaci za jedan SUV već ulaze u zonu visokih performansi, ali sami vršni parametri nisu ono što je najvrednije kod ovog automobila. Za inženjere je vrednije pitanje: da li može da zadrži nivo snage blizak početnom stanju i nakon toplotne degradacije, niske napunjenosti baterije i vožnje velikom brzinom?
Upravo na tome Lotus ovog puta stavlja akcenat. Zvanično je objavljeno da pri preostalih 10% napunjenosti baterije For Me i dalje može da postigne ubrzanje od 0 do 100 km/h za 3,5 sekundi. Ova informacija pokazuje da njegov projektni cilj nije samo „brz kada je pun", već da izlaz performansi pretvori iz kratkotrajnog vrha u sposobnost koja se može održati u većini upotrebljivih režima rada. Za visokoperformansni hibrid to obično znači da tri elementa moraju istovremeno da funkcionišu: baterija mora imati dovoljno visoku brzinu pražnjenja, toplotni menadžment mora moći da obuzda porast temperature, a strategija upravljanja mora i u stanju niskog SOC-a dozvoliti oslobađanje veće snage.
Pogledajmo zatim dizajn njegovog energetskog sistema. Dostupne informacije pokazuju da je ovaj automobil opremljen baterijskim paketom sa 11C izuzetno visokom brzinom pražnjenja, kapaciteta baterije oko 70kWh, uz sistem za proizvodnju energije u vozilu od 150kW. Zvanična formulacija glasi: baterija od 70 stepeni može da oslobodi svu energiju za 5 minuta, a sistem za proizvodnju energije će nastojati da radni opseg baterije održi u efikasnom području od 30%-80%. Drugim rečima, ovaj sistem nije projektovan jednostavno oko toga da „što više napunjenosti to bolje", već oko „sposobnosti kontinuiranog izlaza unutar efikasnog opsega". Za performansni automobil, ovakav pristup je razumniji od pukog povećanja kapaciteta baterije, jer direktno određuje da li će ubrzanje u srednjem i kasnijem delu i dalje biti dovoljno snažno i da li će se sposobnost pogona na sva četiri točka moći održati nakon kontinuiranog velikog opterećenja.
Dostupni podaci takođe pominju da pod uslovima prazne baterije, pri krstarenju brzinom od 120 km/h, For Me može da dopuni dodatnih 25 stepeni energije na sat. Ako je ovaj podatak tačan, njegov značaj nije u tome „koliko je goriva ušteđeno", već u tome što u scenarijima dugih putovanja autoputem sistem i dalje ima sposobnost da dopuni dovoljno energije u pogonsku bateriju, čime se izbegava da vozilo nakon kontinuirane vožnje velikom brzinom uđe u zonu očiglednog pada performansi. Mnogi visokoperformansni automobili na nova energetska vozila su veoma jaki u gradu, ali na autoputu na dugim relacijama, pri visokim temperaturama ili niskoj napunjenosti lako otkriju svoje slabosti. Ova struktura kod For Me očigledno je usmerena upravo na rešavanje tog problema.
Šasija i dinamički hardver takođe zaslužuju pažnju. Prema trenutno dostupnim podacima, novo vozilo je opremljeno Brembo šestoklipnim kočionim čeljustima, dvokomornim vazdušnim ogibljenjem, dvoventilskim CCD amortizerima i aktivnim zadnjim spojlerom, a za neke verzije se pominje i 48V aktivna stabilizaciona šipka. Za jedan SUV visoke snage, o tome da li se „ponaša kao performansni automobil" često ne odlučuje ubrzanje u pravoj liniji, već kontrola toplotne degradacije kočnica, kontrola prenosa težišta, kao i to da li se pri velikoj masi ipak može obuzdati položaj karoserije. Drugim rečima, inženjerski fokus For Me nije samo na pogonskom sklopu, već je i izvršni sloj šasije podignut na prilično visoku specifikaciju.
Što se tiče logike pogona i upravljanja, For Me koristi sistem stalnog pogona na sva četiri točka i nudi režime kao što su prioritet čisto električnog pogona, prioritet goriva, prisilni čisto električni pogon i Lotus inteligentni pogon, a podržava i predviđanje uslova na putu i optimizaciju raspodele energije na osnovu navigacionih informacija. Ova logika u suštini pripada prediktivnom upravljanju energijom i više nije samo pasivno prebacivanje tipa „kad ima malo struje, proizvodi se struja; kad ima mnogo struje, vozi se čisto električno", već unapred priprema odgovarajuću rezervu energije prema ruti i režimu rada. Za performansni automobil, ovakva strategija upravljanja važnija je od pukog nastojanja ka niskoj potrošnji goriva, jer određuje da li sistem može vozaču da isporuči izlaz snage u trenutku kada je potrebna.
Što se tiče dometa i potrošnje energije, zvanični podaci navode kombinovani domet veći od 1400 km i WLTC kombinovanu potrošnju goriva od 0,07L/100km. Ovakvi podaci o potrošnji u režimu rada pogodniji su kao referentna vrednost za efikasnost sistema, a ne kao zaključak za svakodnevnu upotrebu. Ono što zaista zaslužuje pažnju nije koliko se minimalno može postići u laboratoriji, već da li pod složenim uslovima kao što su krstarenje autoputem, često ubrzavanje, niska napunjenost baterije i puno opterećenje, može da održi relativno stabilnu ravnotežu potrošnje energije i performansi. Iz trenutno objavljenih informacija, tehnički pravac Lotusa For Me već je jasan: on nije samo pojačana verzija performansi tradicionalnog plug-in hibridnog SUV-a, već pokušava da kontinuitet snage visokoperformansnog automobila zaista ugradi u jednu hibridnu arhitekturu.
