Ovo pitanje je sasvim realno. Mi obični ljudi kada kupujemo auto, zar ne tražimo samo da bude izdržljiv, prostran i da se osećamo sigurno dok vozimo? One fensi funkcije zaista ne vrede koliko snaga koja je tu čim pritisneš gas. Ford je zaista ušao u ovogodišnji talas „rata cenama“, pa je u martu za Explorer ponudio paket pogodnosti u vrednosti do 46.888 juana, koji uključuje subvenciju za zamenu starog vozila, 36 rata sa 0% kamate (za detalje o ponudi pitajte lokalnog dilera), kao i doživotno besplatno osnovno održavanje — sve same konkretne stvari. Danas ćemo pričati o tome da li se posle ovih popusta Explorer isplati, i šta on može da ponudi u poređenju sa Highlanderom koji svima padne na pamet.
Prvo da rešimo prvu bolnu tačku: da li se vozi kao „brod“? Je li snaga dovoljna?
Mnogi se plaše da ovako veliki SUV dužine preko 5 metara vozi glomazno, posebno kada treba da se okrene u gradu ili uvuče u usku ulicu — nemaju poverenja. Po tom pitanju, Explorer razmišlja drugačije. Nije pratio trend jeftinih prednjonaponskih platformi, već je u svim verzijama koristio uzdužni pogon na zadnje točkove. Da kažemo ovako: to je ranije obično bilo rezervisano za luksuzne brendove. Šta je direktna korist? Poluprečnik okretanja od samo 5,9 metara. Da prevedem — ovako dugačak auto, na uskoj cesti sa po jednom trakom u svakom smeru, drugi će možda morati da rikvercuju jednom, a ti možeš da se okreneš jednim potezom volana. Dok ga voziš, nećeš imati osećaj da upravljaš velikim brodom, već ćeš se osećati prilično okretno i sigurno.
Sada o snazi. Explorer koristi 2,3T motor, koji je iz iste familije kao Mustang, sa maksimalnim obrtnim momentom od 445 Nm. Taj podatak ti možda ništa ne znači, ali osećaj u vožnji je „ima snage“. Bilo da krećeš u gradu ili hoćeš da pretekneš na autoputu, snaga je tu čim pritisneš gas, ne moraš da gaziš papučicu do poda. Posebno kada je auto pun porodice, uz uključenu klimu, na strmoj uzbrdici — taj osećaj sigurnosti znači da ćeš mnogo ređe trubiti. Ako imaš potrebu za off-road vožnjom, pogledaj i verziju sa pogonom na sva četiri točka; sistem sa automatskim prebacivanjem između pogona na dva i četiri točka može da se prilagodi uslovima na putu, a u svakodnevnoj vožnji radi u režimu sa dva točka, što pomaže u kontroli potrošnje. Najvažnije je da ovaj auto nije izbirljiv — dovoljan mu je benzin 92 oktana, a uz veliki rezervoar od 81 litar, na dugim putovanjima ne moraš da brineš gde ćeš naći pumpu — to je stvarna sreća. U poređenju sa najpoznatijim Highlanderom, posebno njegovom 2,5L hibridnom verzijom, Highlander ima prednost u glatkoći i ekonomičnosti, ali kada je u pitanju rezerva snage i lakoća savladavanja uzbrdica, Explorer sa 2,3T i zadnjim pogonom zaista ima više samopouzdanja.
Sada druga bolna tačka: fensi oprema nije važna — najvažnije je da porodica sedi udobno i da ima dovoljno mesta.
Kada kupujemo auto, na zadnjem sedištu su žena i deca, roditelji. Da li je prostor udoban direktno određuje raspoloženje cele porodice na putovanju. Explorer ima međuosovinsko rastojanje preko 3 metra (3025 mm), a korisni prostor u kabini je skoro 6 kvadratnih metara. Kako to izgleda u praksi? Kada odrasla osoba od 178 cm sedne u drugi red, ima još više od dve šake prostora za noge, a kada sedne uspravno, glava ne dodiruje plafon. Ako izabereš verziju sa 6 sedišta, drugi red čine dva nezavisna sedišta sa prolazom između, pa stariji i deca mogu da uđu u treći red bez pomeranja sedišta — za porodične korisnike taj detalj je izuzetno važan.
Prostor drugog reda kod verzije sa 6 sedišta
Prostor trećeg reda kod verzije sa 6 sedišta
Gepek je uopšte jaka strana ovakvih velikih SUV-ova sa pet ili šest sedišta. Zapremina gepeka je 2487 L. Šta to znači? Da ti u njega stanu dečja kolica, bicikl za balansiranje, porodični šator, sklopive stolice i sto, nekoliko velikih kofera — sve bez igranja Tetrisa. A ako oboriš zadnja dva reda sedišta, to je pravi „mali kamion“ — možeš i da seliš velike kućne aparate. U poređenju s tim, iako Highlander dobro koristi prostor, ipak je pola klase manji, pa su treći red i gepek kada je auto pun ipak tesniji — više liči na „veliki petosed“ sa sedam sedišta za nuždu.
Treća bolna tačka: da li „mozak“ u autu prati vreme? Da li je bezbednost zaista pouzdana?
Danas kada kupuješ auto, ko ne pogleda da li infotainment koči? Explorer ovog puta koristi Qualcomm 8155 čip, a centralni ekran od 27 inča ima dobar prikaz i brzinu reakcije — navigacija, muzika, video sve radi glatko. Dok voziš, ako hoćeš da podesiš klimu ili navigaciju, ne moraš da spuštaš pogled da tražiš dugmiće — samo kažeš „Zdravo, Ford“ i on to odradi, može i da vodi neprekidni razgovor. Ovakav L2 nivo pomoći u vožnji posebno je koristan na autoputu: uključiš adaptivni tempomat i držanje trake, auto sam stabilno ide po sredini trake, prati vozilo ispred i ubrzava/usporava — posle nekoliko stotina kilometara nećeš se osećati umorno. S druge strane, Highlanderov infotainment sistem je oduvek bio kritikovan da malo zaostaje; iako je novi model unapređen, kada su u pitanju veličina ekrana i lokalizovano iskustvo glasovne interakcije, Explorerov „američki veliki ekran“ zaista više odgovara ukusu domaćih potrošača.
Što se tiče bezbednosti, američki automobili su oduvek bili spremni da ulože. Kod Explorera više od polovine karoserije čini čelik visoke čvrstoće, a posebno na ključnim mestima kao što su A-stub i B-stub koristi se veoma čvrst hladno valjani martenzitni čelik. Jednostavno rečeno, to je „zlatni oklop“ koji kupuješ za celu porodicu. Krov može da izdrži više od pet puta sopstvene težine, pa u slučaju ekstremne situacije taj čvrsti kavez može maksimalno da zaštiti porodicu.
Poslednja bolna tačka, i najrealnija: kakve su zapravo ove pogodnosti? Da li se isplati?
Hajde da izračunamo. Prema martovskoj politici, ako imaš stari auto za zamenu, možeš dobiti subvenciju do 21.500 juana. Uz to ide 36 rata sa 0% kamate (za detalje o ponudi pitajte lokalnog dilera), što za one koji ne žele da odjednom izdvoje veliku svotu gotovine znatno smanjuje pritisak mesečne rate. Možda najkonkretnije je doživotno besplatno osnovno održavanje — svaki odlazak na servis štedi nekoliko stotina, a što duže voziš, više štediš. Kada se sve to sabere, ukupna vrednost paketa od 46.888 juana zaista nije marketinški trik. Iako se politike razlikuju od mesta do mesta i treba pitati lokalnog dilera, to barem pokazuje da je sada zaista jedan od povoljnijih trenutaka u poslednjih nekoliko godina da se uzme Explorer.
Naravno, nijedan auto nije savršen. Explorer će sigurno trošiti više od hibridnog Highlandera; ako se zaglaviš u gradskoj gužvi, brojka potrošnje će boleti oči. Enterijer mu je solidno urađen, ali u poređenju sa nekim novim brendovima koji forsiraju luksuz, ipak mu nedostaje malo onog osećaja „renovirane elegance“.
Dakle, šta je konačni savet?
Ako kupuješ auto samo za vožnju po gradu, ne voziš autoputem više od nekoliko puta godišnje i najvažnija ti je maksimalna ekonomičnost — onda je Highlander Dual Engine verovatno bolji izbor za tebe.
Ali ako si kao moj prijatelj — kupuješ auto da bi vikendom udobno odveo celu porodicu u park prirode, na kampovanje, ili da za praznike ideš na dug put do rodnog grada, da mora da stane sva prtljaga, da imaš samopouzdanja pri preticanju na autoputu, a povremeno i da prođeš malo lošijim putem da vidiš drugačije predele — onda je ovaj Explorer sa popustom zaista vrlo konkretan izbor.
Ne odlučuj brzopleto gledajući specifikacije na internetu; nađi vremena, povedi porodicu, odi u salon, provozaj se, sedi unutra, zamisli gepek pun kamp opreme. Oseti taj osećaj sigurnosti dok voziš i prostranosti dok sediš. Na kraju krajeva, auto kupuješ za sebe i svoju porodicu — da li ti leži u vožnji i da li ti je udobno kada sediš, tvoje telo najbolje zna. U ovom „ratu cenama“, Explorer je pokazao iskrenost — ostaje samo da vidiš da li je on taj „partner“ koji ti odgovara.
